У организацији Центара цивилних иницијатива, данас (30.11.), у Бијељини, одржана је панел дискусија „Унапређење јавне ревизије на локалном нивоу“. Тим поводом објављено саопштење за јавност, ове невладине организације, преносимо у цјелости.
„Власти локалних управа морају престати игнорисати ревизорске извјештаје и почети придавати већи значај имплементацији ревизорских препорука како би отклањали слабости и неправилности у раду, те континуирано унапређивали ефикасност у трошењу јавног новца. Успоставити самосталан, одржив и ефикасан систем надзора над ревизорским налазима и препорукама у наредном периоду.“ – закључци су данашње Панел дискусије „Унапређење јавне ревизије на локалном нивоу“ Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ) одржане у Бијељини.
ЦЦИ, уз подршку Шведске, проводе активности којима желе унаприједити резултати јавне ревизије кроз адекватан приступ свих релевантних учесника у процесу јавне ревизије. Током претходног периода посебан фокус био је на повећању реализације ревизорских препорука од стране општина и градова које су биле предмет финансијске ревизије, те успостављању парламентарног надзора над налазима ревизије и праћење поступања субјеката по препорукама јавне ревизије.
„Током 2021. године иницирано је према 21 општини и граду, који су били предмет ревизије, да уведу парламентарни надзор над реализацијом ревизорских препорука. 19 општина и градова је на сједницама разматрало Извјештај о ревизији, а 8 општина, до сада кроз Извјештаје о поступању по ревизорским препорукама увело праксу извјештавања о поступању по препорукама, односно информисали су парламенте о реализацији препорука, између осталог ту су Бијељина и Пале који су данас представили своје праксе праћења ревизорских извјештаје од стране локалних парламената“-изјавила је Ана Лучић испред ЦЦИ-а.
„Постоји неколико механизама који се могу искористити како би се повећали ефекти јавне ревизије, односно поступања по ревизорским препорукама које главна служба за ревизију јавног сектора даје. Један од тих јесте и притисак парламентарног надзора како од стране Народне скупштине што постоји и у закону, као законско упориште и надлежни Одбор скупштине. Одбор за ревизију има та овлаштења да кроз нека јавна саслушања али и неке друге корективне мјере може да утиче. Такође, значајна је улога и локалног парламента која по тој аналогији може да учини много како би се ти ефекти повећали“- истакао је Др Бојан Ћурић, виши ревизор финансијске ревизије Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске.
„Савез општина и градова Републике Српске, као мјесто гдје се и размјењују најбоље праксе и искуства из рада општина и градова, је у ствари платформа на којој покушавамо да унаприједимо резултате финансијских ревизија. Оно што је за нас из Савеза општина и градова Републике Српске посебно важно, то је да у ствари препоруке из Главне службе за ревизију јавног сектора нама у ствари таргетирају правце у којима би ми требали у наредном периоду да јачамо капацитете јединица локалне самоуправе. Тако, на примјер, финансијске ревизије Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске показале су да је мањкавост видљива у неколико области. То је примјена закона о финансијском управљању и контроли, то је примјена прописа који се односе на попис имовине и обавеза у јединицама локалне самоуправе тако да је Савез с тим у вези пружио бројну техничку подршку општинама и градовима на тему отклањања ових проблема“- додао је Ацо Пантић, секретар Савеза општина и градова Републике Српске.
Данашњој Панел дискусији присуствовали су представници из 22 јединце локалне самоуправе које су биле предмет ревизије у овој години, како би се упознале са добрим праксама парламентарног надзора над реализацијом ревизорских препорука у другим општинама, што ће им свакако олакшати организацију и даљи рад по овом питању. Начелно свих 22 општина и градова су прихватили иницијативу о потреби вршења парламентарног надзора над ревизорским извјештајима коју би у наредном периоду требале да имплементирају.
