Локална самоуправа може дати значајан допринос у превенцији насиља у породици и насиља над женама, Конференција, Јахорина, 6.11.2024.год
 
Иако је локални ниво власти препознат законодавним и стратешким оквирима у области родне равноправности, као и у области превенције и реаговања на насиље у породици, запослени у локалним самоуправама дијеле мишљење да увијек има простора за напредак и бољи одговор на овај горући друштвени проблем. Мреже за родну равноправност Савеза општина и градова из БиХ именовале су област превенције насиља као приоритет у свом раду, а представници општина и градова имали су прилику да чују примјере из заједница из различитих дјелова БиХ, кроз јавну конференцију – од рада на локалном самоусавршавању на промјени перцепције јавности о улози жене у друштву, сарадње са школама, до веома конкретних издвајања за социјално становање или суфинансирања вртића за породице које су преживјеле насиља.
Међу њима је и Општина Вишеград, која је усвојила План сарадње мултисекторског тима општине и локалних медија у циљу одговорног извјештавања о насиљу над женама и насиљу у породици. Јелена Савовић Тодоровић из Општине наводи да желе да буду партнери са новинарима и пруже им подршку како би на исправан начин писали о насиљу и жртвама.
„Циљ доношења овог документа је да се новинарским извјештавањем покуша да скрене пажња на овај велики друштвени проблем, прије свега, да се скрене пажња да је то друштвени проблем, а не проблем једног појединца у једној ћелији. односно породица“, навела је она.
Општина Тешањ је у протеклом периоду интензивно радила на новом локалном родном акционом плану, а једна од приоритетних активности је наставак рада на превенцији и одговору на насиље. Према ријечима Хасана Планчића из Општине Тешањ, стопа пријава насиља у породици и насиља над женама у овој општини је у благом паду.
 „Генерално, направили смо велики помак и за двије године број насиља у породици стагнира или је у благом паду. Можда то није резултат нашег рада, али свакако има велики утицај“, каже Планчић.
Град Тузла је свој први Гендер акциони план потписао 2013. године и од тада, заједно са невладиним организацијама, годинама раде на свим питањима превенције насиља и заштите жртава. Кренули су из „свог дворишта”, па су родну равноправност средили прво у општинским службама.
 „На руководећим позицијама има 13 жена, што много значи за друштво као што је БиХ, да су жене на позицијама на којима могу да одлучују и то је јако, јако важно. „Финансирамо бројне пројекте који се тичу родне равноправности, превенције насиља над женама и економског оснаживања жена“, каже Асја Реџић.
 
Савези општина и градова оба ентитета су средином године формирали Мреже за родну равноправност, које представљају неформално консултативно и савјетодавно тијело Савеза општина и градова  у Босни и Херцеговини.
Циљ Мреже је размјена и практична примјена знања, искустава и добре праксе у раду службеника локалне самоуправе који учествују у спровођењу родне равноправности у својим локалним заједницама и комуникација са надлежним институцијама, невладиним организацијама и другим развојем. актери који делују на локалном нивоу.
Винка Берјан, предсједница Мреже за родну равноправност Савеза општина и градова Републике Српске, каже да су први задаци обје мреже сагледавање ситуације на терену, те механизама за спречавање насиља у породици.
 „Покушали смо да проблем насиља у породици ставимо у локалну заједницу, јер се насиље дешава у локалној заједници, да видимо које алате и механизме можемо користити да спречимо насиље у породици у локалној заједници“, објашњава Берјан.
Нина Мујкановић, предсједница Мреже за родну равноправност СОГ ФБиХ, указала је на потребу праћења имплементације релевантних докумената.
„Наравно да су јединице локалне самоуправе потписале одређене стратегије и протоколе у ​​превенцији насиља у породици и насиља над женама, али треба да се залажемо да то не остане само празно слово на папиру, већ да заједно локална самоуправа - Владина јединица, Влада и међународне организације, као и организације цивилног друштва имају активну улогу како би подстакле жене које имају проблема у породици да се пријаве“, каже Мујкановић.
Након ратификације Истанбулске конвенције 2019. године, за разлику од Владе Федерације Босне и Херцеговине, Влада Републике Српске је измијенила Кривични закон и насиље у породици класификовала као кривично дјело. Селма Чабрић, министар породице, омладине и спорта РС, објашњава зашто су то урадили:
„Зато што смо сматрали да је прекршај преблага казна за починиоца. Овим смо насилнику дали до знања да не може проћи некажњено, а са друге стране дали смо подршку жртви да пријави насиље и да се то насиље види и препозна. "
Према подацима невладиних организација, 48% жена у Босни и Херцеговини је претрпјело сексуално и родно засновано насиље. Од тога, 84% случајева насиља у породици и интимним односима никада није пријављено, док око 70% истрага, случајева пријављених надлежним тужилаштвима, биће обустављени.
Циљ конференције је да понуди примере различитих практичних модалитета дјеловања локалних самоуправа у области превенције и координације одговора на насиље над женама. Тематски фокус ове конференције предложиле су чланице Мреже за родну равноправност оба савеза.
Ова активност се проводи у оквиру Пројекта „Јачање савеза општина и градова у Босни и Херцеговини“ који имплементира Савез општина и градова Републике Српске и Савез општина и градова Федерације Босне и Херцеговине у сарадњи са Асоцијацијом локалних власти и регија Шведске (САЛАР), уз подршку влада Шведске и Швајцарске.