Према подацима невладиних организација, 48% жена у Босни и Херцеговини је претрпјело сексуално и родно засновано насиље. Од тога, 84% случајева насиља у породици и интимним односима никада није пријављено, док је око 70% истрага, од случајева пријављених надлежним тужилаштвима, обустављено.
Насиље у породици се дешава у локалној заједници и институције на локалном нивоу су прве које се ангажују у реаговању на насиље. Управо из тог разлога, Савез општина и градова Републике Српске и Савез општина и градова Федерације БиХ организовали су Конференцију за јединице локалне самоуправе са фокусом на улогу и употребу локалних институционалних механизама за родну равноправност у циљу превентивног дјеловања и дјеловања у случајевима насиља у породици.
Један од позитивних примјера забиљежен је у Центру за социјални рад Приједор, а социјална радница из овог Центра Драгана Грујичић каже да имају добре резултате захваљујући формирању Мултисекторског тима за превенцију и одговор на насиље.
„Ово је питање које захтјева индивидуалан приступ, неколико стручњака и сви смо у ланцу, када се добије пријава у једном органу, она иде у другу и сви морамо да знамо како да пружимо адекватну подршку и помоћ жртвама. насиље на прави начин“, рекла је Грујичић.
Он сматра да је законски оквир добар, али да се не спроводи доследно, односно да све зависи од првог човека, обично полицајца који прими пријаву, како ће се према њој понашати.
„Већина пријава се води као прекршај, а не као кривично дјело и то је проблем. Све остало онда зависи од пријаве, начина на који ће се приступити жртви, односно да ли ће имати подршку и снагу да настави, јер су то мукотрпни процеси, али једини начин да се изађе из тог круга насиља“.
Поред адекватног институционалног приступа жртвама, економска зависност од насилника-партнера такође игра велику улогу у оснаживању жена. Као један од облика превенције насиља и оснаживања жена, Развојна агенција из Жепча већ годинама реализује пројекте економског оснаживања жена.
„Жене и када започну сопствени бизнис, и даље су несигурне, тек када добију подршку шире заједнице оне јачају“, каже Бранка Јанко, директорка Развојне агенције.
Конференција је имала за циљ да понуди смјернице јединицама локалне самоуправе о приоритетним мјерама и законским обавезама у рјешавању овог озбиљног друштвеног проблема.
Сања Крунић из Савеза општина и градова Републике Српске наводи да су оба савеза у Босни и Херцеговини успоставила мрежу родних координатора из свих локалних заједница који између себе размјењују потребне податке и праксе.
„Сви смо зависни једни од других и уз помоћ ове Мреже омогућена је комуникација и размјена пракси, како би се успоставио исти однос према жртвама у свим локалним заједницама“, каже Крунић.
Конференцију „Локални приступи превенцији и борби против насиља у породици са фокусом на насиље над женама у Босни и Херцеговини“ организовали су савези општина и градова у Босни и Херцеговини, у сарадњи са Асоцијацијом локалних власти и региона Шведска, уз заједничку подршку Амбасаде Шведске и Швајцарске у Босни и Херцеговини.
