Mинистар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић са сарaдницима одржао је у Административном центру Владе Српске радни састанак са представницима Савеза општина и градова Републике Српске, градоначелницима и начелницима 16 градова и општина, те директорима домова здравља за које је, у наредном периоду, планирано увођење у трезорски систем пословања.
Циљ састанка био је сагледавање стања у овим здравственим установама, те активности и обавеза које је, у складу са недавним закључком Владе Српске, потребно предузети за укључивање домова здравља у трезорски систем Српске од 1. јануара 2022. године, саопштено је из овог Министарства.
У питању су домови здравља Бијељина, Приједор, Дринић, Источни Дрвар, Калиновик, Крупа на Уни, Котор Варош, Лакташи, Љубиње, Мркоњић Град, Невесиње, Прњавор, Србац, Станари, Теслић и Шипово.
Током састанка наглашено је да је измирење обавеза из претходног периода један од најважнијих предуслова за улазак ових здравствених установа у трезорски систем Српске, како се буџети општина/градова и републички буџет не би додатно оптеретили и тиме угрозило њихово функционисањ, наводи се у саопштењу.
Шеранић је обавијестио представнике јединица локалне самоуправе да је Влада Српске обезбиједила средства потребна за измирење обавеза ових установа, као и друге видове подршке у циљу припреме и увођења установа у трезорски систем Српске.
- Прелазак јавних здравствених установа на трезорски систем пословања једна је од планираних активности за заустављање тренда повећања укупних обавеза у здравственом систему. Намјера је да све здравствене установе у наредним годинама пређу на овај вид пословања, чиме се подиже степен одговорности свих у здравственом систему Српске, за добробит здравствене заштите становништва - наводи се у саопштењу.
Шеранић је подсјетио да је у претходном периоду у трезорски систем пословања укључено шест здравствених установа: Завод за стоматологију, Завод за судску медицину и Завод за трансфузијску медицину, Дом здравља Челинац, Дом здравља Дервента и Дом здравља Братунац.
- Досадашње искуство здравствених установа показало је да је трезорско пословање добар модел, који осигурава планско управљање установама и усмјеравање средстава на оптималан начин - нагласио је Шеранић.
Преласком на трезорски систем пословања домови здравља и друге здравствене установе у Српској престају да функционишу као индивидуалне пословне цјелине већ, као буџетски корисници, постају дио јединственог трезорског система Републике Српске који подразумијева другачије оперативне процедуре и праксе, нарочито када се ради о финансијском управљању, наводи се у саопштењу.
У складу са тим, јединице локалне самоуправе, као оснивачи домова здравља, добијају могућност и надлежност непосредног праћења планирања, управљања и контроле финансијског пословања надлежног дома здравља.
Наглашено је да трезорски вид пословања већ функционише у социјалној заштити, а његовим увођењем у примарној здравственој заштити не мијења се начин финансирања здравствене заштите за становништво, које и даље остаје из доприноса и путем Фонда здравственог осигурања Српске.
Осим тога, преласком јавних здравствених установа на трезорски систем пословања успоставља се боља контрола унутрашњег дуга, јер се ограничава ранија пракса појединих установа у погледу неизмиривања обавеза према Пореској управи Српске, саопштено је из Министарства здравља и социјалне заштите Српске.