Петрово

Према званичним подацима, општина Петрово егзистира од 1929. године до 1962. године кад је извршено њено припајање општини Грачаница. Статус општине враћен јој је референдумом грађана 1991. године. Општину Петрово прогласила је привремена Скупштина општине за општину у оснивању, на сједници одржаној дана 12. октобра 1991. године Одлуком о проглашењу општине Петрово, а озаконила Скупштина Републике Српске. Развој општине Петрово усмјерен је ка искориштавању минералних сировина, а посебно термоминералних вода и течног угљен-диоксида, као и развоју туризма. Поред тога, значајном развоју општине Петрово доприноси постојећа експлотација шума и прерада дрвета, производња грађевинских конструкција и елемената. Општина дјелује на побољшању услова живота у свим областима. Руководство Општине и административне службе раде на обезбјеђењу што квалитетнијих услова за живот и стварање урбане средине са свим потребним садржајима. У циљу унапређења квалитета живљења грађана, Скупштина општине је усвојила: - Стратешки план развоја општине Петрово 2007-2012; - Анализу утицаја квалитета земљишта и воде на животну средину за општину Петрово; - значајну просторно планску документацију (регулациони планови пословних зона у Петрову, Сочковцу и Карановцу, туристичке зоне у Калуђерици, те Просторни план општине Петрово); -Стратегију развоја туризма; -Студију оправданости успостављања пословних зона у општини Петрово; -Студију успостављања предузетничког инкубатора; -Стратешки план развоја пољопривреде 2008-2013; -Унапређење управљања земљишта увођењем ГИС-а; -Шумско-привредне основе; -План капиталних инвестиција 2010-2015, и др. Примарни циљ ових докумената је да Општина, као јединица локане самоуправе, дефинише своје правце и идентификује стратешке смијернице за будући развој. Општина Петрово је у протеклом периоду остварила изузетно добру сарадњу са многим домаћим и међународним организацијама/ донаторима (СДЦ, ГАП, ГТЗ, Јапанска влада, Италијанска провинција Падова, . . . ) као и са братским општинама : Пјан ди Ско (Италија), Потегово (Пољска), Оџаци (Србија) те Борово ( Хрватска).